 |
|
||||
|
|
Realizovani projekti ::: |
Održane izložbeSa željom da vam pružimo
potpune informacije |
|||
|
|
|||||
|
PUTUJUĆE POZORIŠTE LJUBOMIRA SIMOVIĆA Autor: Olga Marković Ljubomir Simović je
rođen 2. decembra 1935. godine, od oca Dragiše, užičkog obućara, i majke
Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Rođen je u Užicu, gradiću s dve
crkve i pet pijaca (drvarskom, zelenom, rakijskom, stočnom i žitnom), sa
dve osnovne škole (jednom gradskom, užičkom, i drugom seoskom, buarskom),
s realnom gimnazijom i Učiteljskom školom, s kovačkim i potkivačkim,
bravarskim i kazandžijskim, crevarskim i lederskim, vunovlačarskim i
bojadžijskim, s opančarskim, kolarskim, stolarskim, berberskim i
gvožđarskim radnjama, s potocima i javnim česmama, s rekom, i s dve
električne centrale na toj reci, sa železničkom stanicom, kolnicom i
ložionicom, s tkačnicom, puškarom i kožarom, s Malim i Velikim parkom (u
čijem su se paviljonu pre rata ponekad održavali promenadni koncerti), s
bakalnicama, pekarama i kafanama, s tri hotela i jednim fotografom, s dve
kasarne, sa sokolanom i javnim kupatilom, s dve vodenice i jednim parnim
mlinom, s tri apoteke i bolnicom, s dve male privatne štamparije i, ako se
dobro sećam, s dve knjižare, i sa siluetom oronule srednjovekovne tvrđave
iznad svega toga... |
||||
 |
Sudbine bliskih Simovićevih predaka, dedova i baka,
podsećaju na istorijske lomove koji su se dešavali na ovim prostorima:
"Mamin otac, sarajevski kamenoklesar Đorđo Cvijić, otišao je u Nemačku, u
Tiringiju, na usavršavanje zanata, i otud se u Sarajevo vratio sa
16godišnjom Anom Klarom Valter, koju je preveo u pravoslavlje, s kojom se
oženio, i izrodio petoro dece. Najmlađe od njih, bila je moja majka... |
||||
 |
Od jeseni 1958. godine, kada mu je užički Klub
studenata štampao prvu zbirku pesama Slovenske elegije, čije je ponovljeno
i redigovano izdanje štampano i 1971, Simović je objavio više pesničkih
knjiga: Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967),
Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za
morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983),
Istočnice (1983), Gornji grad (1990), Igla i konac (1992), Ljuska od
jajeta (1998), Sabrane pesme (1999), Tačka (2004)... Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Hrast na Povlenu (1989), Perom i mastilom (1990), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995), Vidik na dve vode, Istočnice, Igla i konac (1998), Istina o ekserima (2001). Objavljene su i Najlepše pesme Ljubomira Simovića, u izboru Aleksandra Jovanovića (2002), i Sreda u subotu, u izboru Branka Kukića (takođe 2002). Objavio je više knjiga eseja: Duplo dno (eseji o srpskim pesnicima, 1983, 1991); (treće izdanje, dopunjeno, pored ostalog, i esejima o komedijama Sterije i Nušića, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1997, 2004), Galop na puževima (1994, 1997), Novi galop na puževima (1999). Dnevnik snova objavio je pod naslovom Snevnik u časopisu "Delo" (1987), a kao posebno i znatno dopunjeno izdanje objavljeno je 1998. Dva izdanja knjige Užice sa vranama ("hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996, (treće izdanje 2002). Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. Od 1998. godine, u toku je objavljivanje njegovih Odabranih dela, u izdanju "Stubova kulture". (Do sada je objavljeno osam knjiga). U martu 2005, pod naslovom Guske u magli, objavljen je Simovićev dnevnik, pisan u vreme bombardovanja NATO (24. mart 15. jun 1999). Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u "Šarganu", Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha u svetu postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade, Belgije i Južne Koreje. Simovićeve pesme i drame su prevođene i štampane u posebnim knjigama, antologijama, zbornicima, književnim i pozorišnim časopisima, u mnogim zemljama. Šopalovići su objavljeni u poznatim pozorišnim časopisima Poljske ("Dijalog"), Rumunije ("Lumina") i Rusije ("Teatar"). Kao posebna knjiga doživeli su dva izdanja na francuskom (1989, 1995) i korejskom (2001), a Čudo u Šarganu na francuskom (2001). Simović je priredio izabrane komedije Jovana Sterije Popovića, pod naslovom Laže i paralaže, i Branislava Nušića, pod naslovom Sumnjiva lica. Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada, među kojima su nagrada "Đorđe Jovanović", Zmajeva nagrada, Oktobarska i Sedmojulska, BIGZova, Zlatan krst Kneza Lazara, "Branko Miljković", "Isidora Sekulić", "Desanka Maksimović", "Stefan Mitrov Ljubiša", "Milan Rakić", Isidorijana, Žička hrisovulja, Velika bazjaška povelja (koju dodeljuje Savez Srba u Rumuniji), Ramonda Serbica, Račanska povelja, "Vasko Popa", statueta "Joakim", "Biblios", Dučićeva nagrada i druge. Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993). Kao predstave u celini, Simovićeve drame su tri puta bile pobednice Sterijinog pozorja: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Dejana Mijača (1986), Čudo u Šarganu, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Egona Savina (1993), i opet Čudo u Šarganu, u izvođenju Ateljea 212, u režiji Dejana Mijača (2002). Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Pristupnu akademsku besedu, pod naslovom "Sterija među maskama", održao je na svečanom skupu sanu 30. maja 1995. |
||||
|
|
|||||
 |
RADOMIR NIKOLIĆ MORAVAC, fotograf Narodnog pozorišta u Nišu Autor: Aleksandra MILOŠEVIĆ, kustos. Radomir Nikolić MORAVAC (Donja Trnava, 31. januar 1920 – Niš, maj 2001) rođen je u porodici Vladimira, kovača i Savke, krojačice, u vreme kada su zanati bili cenjeni i važni u životnim opredeljenjima. Tokom gimnazijskih dana u Aleksincu, zahvaljujući prijateljstvu sa fotografom Vojom Miloševićem – Prokincem, počeo je da izučava zanat koji mu je obeležio budući život. Poznavanje fotografije omogućilo mu je lakši i bezbolniji život tokom zarobljeništva u Beču i priliku da radi u jednom od tamošnjih najelitnijih fotografskih studija. Uprkos prilici da u Beču nastavi život i usavršavanje, kako je govorio, dušom i telom je pripadao Moravi. Svoju ljubav prema rodnom kraju ovekovečio je u svom umetničkom nadimku - MORAVAC je postao jedan od prvih umetničkih fotografa posleratnog perioda. |
||||
 |
 U
vreme zlatnog doba niškog Narodnog pozorišta pod upravnikovanjem Ljubiše
Ružića i Bore Trajkovića, MORAVAC je od 1954. godine, na poziv Eugena
Vebera, postao pozorišni fotograf. Mnoge nenadmašne dragulje svog i
pozorišnog zanata, ovekovečio je kamerom dvorskog fotografa Sotira
Nedeljkovića iz 1878. Za fotografiju kao zanat je uvek srećno vreme jer sve ostaje zabeleženo, a jedino crno-bela tehnika ostaje za istoriju. Tajna je u srebru, govorio je Radomir Nikolić MORAVAC, niški majstor fotografije. |
||||
|
|
|||||
|
POZORIŠNA FOTOGRAFIJA U SRBIJI
DO 1914. Autor: Mirjana ODAVIĆ, viši kustos. Osnovna ideja i želja autora ove izložbe je da se javnosti omogući makar i samo delimični uvid u lepotu, zanimljivost i značaj dela bogate zbirke pozorišnih fotografija Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Izložene fotografije obuhvataju period od početka druge polovine 19. veka do 1914. Eksponati su birani po estetskim merilima, uz poštovanje istorijskog značaja pojedinih glumaca, reditelja, upravnika. |
|||||
|
|
|||||
 |
Desa Dugalić (1897-1972) prvakinja Drame Narodnog pozorišta između dva rata Autor izložbe i kataloga Aleksandra Milošević, kustos |
||||
 |
AMERIČKA
POZORIŠNA FOTOGRAFIJA 19. VEKA (Iz zbirke Muzeja pozorišne umetnosti Srbije) Autor izložbe i kataloga Olga MARKOVIĆ, kustos savetnik od 26. septembra do 22. decembra 2002. |
||||
 |
MIROSLAV
ČANGALOVIĆ (1921 - 1999) Autor izložbe i kataloga Mirjana Odavić, kustos od 01. do 29. juna 2002. |
||||
 |
100
GODINA KOŠTANE NA SRPSKIM SCENAMA autor izložbe i kataloga Aleksandra Milošević, kustos otvaranje 5. februara 2001. |
||||
| Infotrend Crea©tive Design |
Ukoliko želite da pogledate i pretražite spisak izložbi 1950-2000, možete ga prebaciti na svoj računar (download): |
Izložbe (21K) | |||
| Revised: 23 Mar 2006 |
|||||
