 |
|||||
|
|||||
 Vela Nigrinova kao Jovanka Orleanka |
Ako
pozorišnu predstavu posmatramo kao nekoliko hiljada scenskih sekundi, kojima glumci svojom akcijom i umećem daju smisao i jedinstvo, onda pozorišna fotografija može da pokaže da je svaka od tih sekundi (fiksiranih fotografijom) itekako važna za izraz, stil i umetnički domet predstave, mada su samo nekolike od njih presudne. Fotograf pozorišne predstave treba da pokuša da otkrije i sledi trag, da sačeka i snimi upravo te "skupocene sekunde". On ne pravi strip predstave, već od stotinu snimaka bira jedva nekoliko, i one postaju dokument života na pozornici." (Boro Drasković, Glumac i fotografija, 8. međunarodni trijenale Pozorište u fotografskoj umetnosti, Novi Sad, 1986) |
||||
 Dimitrije
Giniću ulozi Hadži - Zamfira u "Zoni Zamfirovoj" |
Međutim,
ovakvo viđenje fotografa i njegovog rada ipak uslovljava izvestan problem koji je izuzetno složen. Pitanje je naime, koliko je određena pozorišna fotografija uistinu autentična i dokumentarna, a koliko je s druge strane, proizvod subjektivnog viđenja scene od strane samog fotografa. Drugim rečima, dilema je ko treba da odluči koja će scena, koji trenutak, koji niz sekundi iz neke predstave biti snimljen, kao i kakva će konačna vizuelna slika o određenoj predstavi, blagodareći fotografiji biti ostavljena budućim naraštajima. U tom smislu dosadašnja praksa ukazuje na činjenicu da pozorišni fotograf i njegovo delo gotovo uvek zavise od afiniteta reditelja prema predstavi, od same sklonosti fotografa prema umetničkim vrednostima, ili ponekad, od posebnih zahteva samih glumaca, scenografa, ili kostimografa. |
||||
 Scena iz Aide, Narodno pozorište Beograd, 1948. Zdenka Zikova (Aida) Melanija Bugarinović (Amneris) Lazar Jovanović (Radames) |
Odeljenje
pozorišne fotografije raspolaže brojnim istorijskim i savremenim fotografijama srpskog i jugoslovenskog glumišta. Ova građa je, na osnovu kriterijuma periodizacije podeljena u dve celine. Prva obuhvata vreme od prvih foto dokumenata o našem teatru do kraja drugog svetskog rata, a druga se odnosi na period od 1944. godine do danas. Daljom klasifikacijom materijala izdvajaju se sledeće podteme: Ličnosti, Predstave (scenske fotografije predstava beogradskih pozorišta), Pozorišta (fotografije umetničkih ansambala, tehničkog osoblja, proslava jubileja, radionica mahom beogradskih pozorišta), Gradovi (scenske fotografije, ličnosti, ansambala itd. vezane za rad pozorišta iz unutrašnjosti), Ansambli pozorišta (fotografije ansambala aktivnih do 1945.), Privatne grupne fotografije, Pozorišne zgrade u Beogradu, Pozorišne zgrade van Beograda, Stari Beograd, Putujuća pozorišta, Soirées libres, Gostovanja (sa podtemama: Hudožestvenici, Gosti iz inostranstva u drami, Gosti iz zemlje u drami, Inostrana gostovanja u Operi, Gosti iz zemlje u operi, Gostovanja u Baletu), Vojnička i rekonvalescentska pozorišta, Zarobljenička pozorišta i pozorišta NOB-a, Amateri, Strana pozorišta, Pozorišne škole, Kongresi, Festivali, Film. |
||||
| Infotrend Crea©tive Design |
 Dimitrije Ružić kao Jug Bogdan |
Fotografija
u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije ima višestruku namenu. Ona prvenstveno služi kao dragocen izvor saznanja i informacija o tome kako su izgledali pozorišni stvaraoci, svedoči o vizuelnom njihove umetnosti, o izgledu teatarskih ustanova, zatim kao atraktivan eksponat na izložbama u Muzeju, ali i drugim institucijama, kao ilustracija za raznovrsne pozorišne publikacije i studije (godišnjake, monografije, istorije pozorišta i drugo). Osim toga, fotografije pomažu teatrolozima i drugim pozorišnim stvaraocima, rediteljima, scenografima, kostimografima u rekonstrukciji određenih predstava, ili samo pojedinih njihovih elemenata - scenografije, kostima, a od posebnog su značaja za studente FPU kao i FDU i mlade teatarske početnike jer su podsticajne kao izvor novih ideja. Mnoge novinske i televizijske redakcije kao i publicisti koji se bave pozorištem, koriste pozorišnu fotografiju za ilustrovanje svojih članaka, knjiga ili emisija. |
|||
| Revised: 23 Mar 2006 |
|||||