 |
|||||
|
|
|
||||
 "Svetislav i Mileva", 1837. |
Fond
biblioteke Muzeja obuhvata 9.000 inventarisanih monografskih publikacija i preko dve stotine naslova periodike. Posebnu celinu čine zaostavštine umetnika Dušana Ristića i Mišela Kovačevića, čije biblioteke broje nešto manje od 4.000 jedinica. |
||||
| Fond je
smešten po sistemu
UDK i obuhvata sve tematske celine značajne za proučavanje i bavljenje pozorišnom umetnošću (istorija, teorija i pozorišna kritika, nacionalna i inostrana dramska književnost, istorija i teorija drame, književna kritika, biografije istaknutih pozorišnih stvaralaca, scenografija, kostimografija, najznačajnije enciklopedije i priručnici iz ovih oblasti). |
 Pozorište, najstariji pozorišni časopis u Srba, Novi Sad, 1871. |
||||
 Zivotoopisanie, Joakim Vujić |
Među
posebno vredna i raritetna izdanja biblioteke Muzeja svakako spadaju: Goldonijeve komedije iz 1761. godine, parisko izdanje Rasinovih dela iz 1769, dela Molijera štampana u Berlinu 1788, korisna ilustrovana izdanja poput Gogoljevog Revizora iz 1885. sa fotografijama postavke Imperatorskog moskovskog malog teatra, ili izdanje Šekspirovih komada iz 1882. sa ilustracijama ser Dzona Gilberta, Vidakovićevi, Hadžićevi i Radičevićevi prevodi štampani sredinom 19. veka, zatim Dositejevo "Sobranije" iz 1793, Tragedija "Smrt Uroša petoga" Jovana Rajića štampana u Budimu 1789, Vikadovićeva "Istorija o prekrasnom Josifu" iz 1805, dela Joakima Vujića, Njegoša, Sterije ("Putešetvije po Serbiji" iz 1828, "Kreštalica" iz 1814, "Lazni car Šćepan mali" štampan 1851. u Trstu, "Svetislav i Mileva" 1827, "Miloš Obilić" 1828), godišnjaci, repertoari, izveštaji, pomenici od osnivanja pozorišta u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima Srbije, kompleti časopisa "Pozorište" od prvog broja koji je izašao 1872, "Brankovo kolo", "Javor", "Stražilovo"... |
||||
| Infotrend Crea©tive Design |
 Gorski Venac, Petar Petrović Njegoš, Beč, 1847. |
U
saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije uveden je programski paket "Biblio" za računarsku obradu i pretragu fonda, nakon čega je prekinuto vođenje lisnih kataloga. S obzirom na veoma skučen prostor kojim Muzej raspolaže i na nepostojanje bilo kakve čitaonice, rešeno je da biblioteka Muzeja bude zatvorenog tipa i da se tretira kao jedna od muzejskih zbirki. Iznimno se njome mogu koristiti univerzitetski profesori, studenti pozorišnih škola ili spoljni saradnici Muzeja, a ostaje nada da će u budućnosti biti otvorena i za širu čitalačku publiku. |
|||